Kako napraviti pripremu za štampu

Tekst i boja

Najčešće greške sa tekstom i bojom

Crni tekst ide iz čiste crne

Ne puštajte crni tekst iz više boja. Kod krupnog teksta to i nije problem, ali kod sitnog svako manje nepasovanje boja pravi tekst mutnim i nečitkim. Rešenje je očigledno: sitan crn tekst stavite iz čiste crne (100% K).

Ne bušite podlogu ispod crnog teksta

Ako izbušite podlogu ispod crnog teksta, otežavate pasovanje — svako sitnije nepasovanje rezultira „sevanjem“ beline (bele boje papira) oko slova. U Photoshopu se to rešava tako što Text Layer umesto Normal podesite na Multiply; pazite samo da se to odnosi isključivo na crn tekst (kod kombinacija boja crn tekst izdvojite na zaseban layer).

Sitan tekst i tanke linije ne idu u „šarene“ boje

Bojenje sitnih elemenata u boje tipa 100C ili 100M otežava pasovanje, a i kad je idealno odštampano, takav tekst i linije ionako izgledaju crno. Obojite ih stvarno u crno — štampi olakšavate, a vizuelno ne gubite ništa.

Sitan tekst u negativu — izbegavajte

Beo tekst na „šarenoj“ podlozi je osetljiv na isti problem: sa svakim sitnijim nepasovanjem tekst neće biti beo, već u onoj boji koja ne pasuje.

Ne rasterizujte sitan tekst

Sitan tekst ne ukucavajte u Photoshopu (osim ako puštate na Level 3 osvetljivaču koji podržava vektorski tekst). Kucajte ga u programu koji radi sa vektorima — Corel, Quark, Illustrator, FreeHand. Vektorski objekti su opisani matematičkom formulom: ne gube kvalitet pri povećanju, a fajlovi su lagani. Slika je suprotan slučaj — povećanjem program deli postojeće piksele, novih detalja nema, a ivice su iskrzane. I još važnije: jednom rasterizovan tekst ne može se vratiti u vektorski oblik (Streamline i slični programi pomažu samo kod prostijih oblika).

Rezolucija

Rezolucija fajlova i linijatura rastera

Mi koristimo rezoluciju od 300 dpi; samo za plakate je spuštamo na 250 dpi. Za štampu velikih formata, poput bilborda ili banera, rezolucija može da ide i na 150 dpi. Neki grafičari rade na 250 ili čak 225 dpi da bi olakšali dokument — za ofset sa rasterom od 60 linija to je rizik koji ne preporučujemo.

Linijatura rastera je broj linija na jednom dužnom centimetru. Veza sa rezolucijom: 1 inč = 2,54 cm, pa je 60 lin/cm × 2,54 = ~150 dpi. Za sito štampu linijatura se kreće od 25 do 48 lin/cm; u visokoj štampi, gde se koriste polimeri, linijatura je 48 lin/cm. Linijatura zavisi i od papira: na poroznom ofsetnom papiru dosta štampara traži 48 lin/cm, dok izuzetno kvalitetni poslovi idu na raster od 70 lin/cm (175 dpi).

Kolor menadžment

RGB, CMYK i ICC profili

RGB slike se gledaju na ekranu; da bi se odštampale, moraju se prevesti u CMYK. Problem: CMYK gamut je znatno manji od RGB gamuta — neke boje sa ekrana jednostavno ne mogu da se otisnu. Dodatno, ni svi CMYK-ovi nisu isti: gamut otiska zavisi od mašine, papira, boja, pa i kiselosti vode. Mi koristimo CMYK profil Coated Fogra39, a za RGB Adobe RGB (1998).

Svaku konverziju radite u Photoshopu i tek onda ubacujte u prelom. Ako u Corelu pravite PS fajl sa RGB slikom, obavezno uključite opciju Use Color Profile — inače dobijate separacije kakve niko ne poželi.

Šta tražiti od štamparije

Najčistije rešenje: tražite ICC profil štamparije (njime su definisani gamut, Dot Gain, Total Ink Limit i ostalo). Ako ga nemaju, tražite podatke: Dot Gain (po separaciji), Total Ink Limit, Black Ink Limit, GCR ili UCR. Sa odgovorom „koristite Euroscale“ se ne zadovoljavajte — radije tražite Lab ili Xxy koordinate otisnutih boja na papiru na kom se štampa, u 100% rasteru: C, M, Y, K, C+Y, C+M, Y+M, C+Y+M i belinu papira.

Podešavanje u Photoshopu

Edit → Color Settings, Settings: Custom, Advanced Mode uključen. Working spaces: RGB = Adobe RGB (1998); CMYK = učitajte ICC profil štamparije ili izaberite Custom CMYK i upišite dobijene vrednosti (za Black Generation u većini slučajeva Light; pod Ink Colors → Custom upišite izmerene Lab/Xxy koordinate). Policies: Preserve Embedded Profiles, sa uključenim „Ask when opening/pasting“. Engine: Adobe ACE. Intent: Relative Colorimetric ili Perceptual. Black Point Compensation: ON, Use Dither: ON. Profil ručno napravljen upisivanjem podržava samo Relative/Absolute Colorimetric (i eventualno Saturation) — pravi ICC profil štamparije podržava sve rendering intente.

Konverzija RGB → CMYK

Slike po pravilu editujte u RGB-u (tri kanala, bez brige o Total Ink Limitu), sa Adobe RGB (1998) kao radnim prostorom: slici bez profila ga dodelite (Assign), sliku sa drugim profilom konvertujte u njega. Samu konverziju u CMYK nikako ne radite preko Image → Mode → CMYK Color. Koristite Image → Mode → Convert to Profile: Source = Adobe RGB (1998), Destination = ICC profil štamparije, Engine = Adobe ACE, Intent = Perceptual ili Relative Colorimetric, uz Dither i Black Point Compensation (BPC vodi računa da crna iz jednog profila pređe u crnu drugog profila).

Rendering intent — šta bira koje boje

Rendering intent je pravilo po kome se rešavaju out-of-gamut boje pri konverziji iz profila u profil. Relative Colorimetric sve boje unutar gamuta konvertuje precizno, a one izvan pomera na najbližu boju na rubu CMYK gamuta — mana je što bliski tonovi izvan gamuta mogu da se stope u istu boju i detalj se izgubi. Perceptual („picture intent“) pomera boje ka centru gamuta čuvajući odnose među njima — pojedinačne boje nisu egzaktne, ali ukupan utisak slike ostaje dobar. Birajte po slici.

Opšta podešavanja za tabačni ofset (sheetfed): Coated Fogra39, Dot Gain 18–20%, GCR/Light, Total Ink 300, Black Generation 95%. Prečica Shift+Ctrl+Y u Photoshopu pali upozorenje na out-of-gamut boje (boju oznake podesite u Preferences → Transparency & Gamut da bode oči). View → Proof Setup → Custom daje soft-proof — prikaz slike kroz profil štamparije. Monitor pri tome mora biti kalibrisan; za pripremu se koriste profesionalni monitori poput EIZO ili QUATO, a ceo postupak smo opisali u tekstu Kalibracija monitora i štampe.

Kontrola otiska

Skeniranje, crnine i kontrolni klin

Ne „bušite“ beline, ne „zapušavajte“ crnine

Skenirana slika ne sme imati belinu bez rastera: vrednosti na belini treba da budu cijan 3%, magenta 3%, žuta 4%. Crnina se ne sme zapušiti — treba da nosi cijan 92%, magenta 87%, žuta 87%, crna 62% (izuzetak su stripovi, koji se skeniraju drugačije i moraju imati belinu). Srednji ton ide u rasponu 44–54%; idealno C 50% M 50% Y 50%, a ako siva „vuče“ u plavo, crveno ili žuto, dominantna boja sme biti jača do 7–10%.

Velike crne površine

U veće crne fleke dodajte i ostale boje (kod kolorne štampe): mi radimo C 50%, M 50%, Y 50%, K 100%. Takva crna je zasićena i ima lepu plavu nijansu. Po pravilu ukupan zbir procenata ne bi smeo preko 250 — ovde je 270, ali u praksi nije pravilo problem. Rizik kod prevelikog nanosa: papir se od količine boje deformiše, pa se sledeće boje ne upasuju, a kod štampe 4/4 ne pasuju lice i leđa.

Beli tekst na crnoj podlozi

Beo tekst na ovako „napunjenoj“ crnoj može da postane nečitak ako boje ne pasuju idealno. Rešenje: stavite slovima Outline (behind the fill) u procentu C 1% K 100%. Na CMY separacijama outline buši podlogu, a do ivice slova dolazi samo crna — štampar dobija toleranciju za nepasovanje u debljini outline-a.

Kontrolni klin — ili „zeznite štampara“

Da rasprava „ne valjaju filmovi/ploče“ ne ostane na rečima, na tabak stavite kontrolni klin: pravougaonici 5×4 mm. Prva četiri sa 3% tačke u svim bojama (pokazuju da li su svetle partije prenete sa filma na ploču i sa ploče na papir), sledeća četiri sa 50% (tačke-romboidi pod lupom moraju da se dodiruju na ćoškovima; ako se stapaju, prejako je odštampano), zatim 90% (zapušene tačke = prejako) i 100% za kontrolu nanosa boje (za manje iskusne: ton karta je dobar oslonac). Kad ima mesta, dodaju se i četiri trake po celoj dužoj strani tabaka — po njima se vidi nanos i naštelovanost bojanika (štrafte paralelne kraćoj strani = nož bojanika; horizontalne = mogući loši valjci).

Klin se stavlja samo po dužoj strani tabaka — u suprotnom merite ivice valjaka na koje se boja ionako skuplja, pa rezultat ništa ne govori. Sve navedeno važi za „odokativnu“ kontrolu; sa denzitometrom se na klinu kontroliše density na 100%, a prava kontrola je uspostavljen kolor menadžment od monitora do otiska.

Sirovi i obrezani format — pitajte za grajfer

Postoji sirovi format papira, koji obrezivanjem postaje format iz tabela — ali se ne može štampati do ivice. B3 je 50×35 cm, a B3 mašina realno otiskuje oko 33,5×49 cm: 12–15 mm odlazi na grajfer (hvataljke koje uvlače papir u mašinu), a po širini mora ostati prostora za meru (povlači tabak da pod 90 stepeni padne na grajfer). Zato štampara uvek pitajte: koja je najveća površina koju mašina može da odštampa — pa sve elemente montirajte u taj okvir.

Na okretanje: „noge u noge“ i „glava u glavu“

Kod manjih tiraža sa poleđinom (npr. flajer) lice i poleđina se montiraju na isti tabak, okrenuti jedno ka drugom — štamparski žargon je „noge u noge“ ili „glava u glavu“. Posle prve strane papir se ponovo ubacuje u mašinu za drugu. Dva pravila: papir se (skoro) uvek okreće po kraćoj strani — okretanje po dužoj („na tumbe“) traži dupli prostor za grajfer pa se retko radi — i papir (skoro) uvek u mašinu ulazi po dužoj strani. Lice i poleđina moraju biti simetrični na tabaku, a sredinu tabaka označite cajtnama (linije u Registration color) u vrh i dno.

Ako na jednom tabaku montirate više različitih lica, a na drugom poleđine: jedinica koja je na licu levo, na poleđini mora biti desno. Napravite skicu na papiru i proverite na svetlu da li se lice i poleđina poklapaju.

Špigl: maketa savijanjem

Montažni raspored strana najlakše proverite maketom: A4 papir savijte po dužoj strani, pa ponovo — dobili ste tabak od 8 strana (za više strana, savijajte dalje). Na ćoškove koji se listaju upišite brojeve, rasklopite tabak i dobijeni raspored je raspored za montažu — neki brojevi će biti naopačke, i tačno tako i treba.

Tabak u tabak, tabak na tabak, u krug

Za povez klamovanjem (šivenje žicom, do 48 strana) montaža uparuje prvu i poslednju stranu (1–48, 2–47, 3–46...) — engleski saddle stitched, kod nas „tabak u tabak“. Za knjige i časopise povezane lepljenjem (binder / lajmovano) presavijeni tabaci se ređaju jedan na drugi — „tabak na tabak“. Kod šivenog tvrdog poveza kombinuje se: po dva presavijena tabaka jedan u drugi, pa takvi parovi jedan na drugi (da konac pri šivenju ne pocepa papir). Za male tiraže knjiga koristi se montaža „u krug“, bez savijanja — najteža za izvesti u programima za montažu (npr. Preps), jer ti programi računaju da se nešto savija.

Naš postupak napuštanja u Photoshopu: završite dizajn na obrezanom formatu, flatujte dokument, od Background-a napravite Layer (dvoklik na paleti Layers), pa na Image → Canvas Size dodajte po 3 mm sa svih strana (npr. 26×12 → 26,6×12,6 cm). Flatten Image, snimite i takvu sliku ubacite u Quark ili Corel, gde idu cajtne, paseri i klin pre pravljenja PS fajla. Napust nije obavezan jedino kad je podloga bela (neodštampana), ali cajtne idu uvek.

Formati fajlova

EPS — i zašto nije isti svuda

EPS u Photoshopu nije isto što i EPS u Corelu. Stranu završenu u Photoshopu sačuvajte kao Photoshop DCS 2.0: Preview TIFF (8 bit/pixel), DCS „Multiple File DCS, No Composite“, Encoding JPEG (maximum quality), ostale opcije isključene. Dobijate 5 fajlova — četiri separacije (C, M, Y, K) i jedan .eps koji je osmobitni prikaz za brz rad u prelomu; otvoren u Photoshopu daje punu rezoluciju. Pažnja: ovakav EPS nije kompozitan (koloran) i ne može se koristiti za digitalnu štampu.

Export EPS-a iz Corela: Image header WMF; Export text as Curves; čekirati Color Management uz Separations printer profile; Send bitmaps CMYK (grayscale slike ostaju grayscale); Maintain OPI links čekirano; Auto increase fountain steps isključeno; Fountain steps 350. Takav EPS u Photoshopu traži rasterizaciju, a u Quarku zadržava vektore (Corelove efekte izbegavajte — ne prolaze). Kad EPS ili PS fajl ubacujete u Corel, idite na Import → „PS, PRN, EPS — PostScript Interpreted“; samo tako uvozite vektore, a ne puki prikaz fajla.

Alati u praksi

Corel: sitnice koje ruše posao

1. Posao rađen ceo u Corelu slobodno puštajte kao PS direktno iz Corela — izvoz EPS-a u drugi program (npr. Quark) ume da se iskomplikuje, naročito sa efektima tipa Lens i Drop Shadow. Corelove teksture (bitmaps, posebno PS teksture) konvertujte u bitmapu.
2. Corel promenu veličine slike kompenzuje promenom rezolucije (zato povećava u momentu, za razliku od Photoshopa). Posle svih povećanja i smanjenja prekontrolišite rezolucije i doterajte na 300 dpi.
3. Bitmap Color Mask za skidanje pozadine koristite samo na jednostavnijim slikama — komplikovana maska oteža fajl, a ume i da onemogući pravljenje PS fajla (alternativa: Transparency Tool, Uniform, Multiply, vrednost 0).
4. U Corelu 10 naredba Lens/Invert za negativ izlazi kao pozitiv — uključite Frozen.
5. JPG ubačen u Corel menja dimenziju — doterajte dimenziju i rezoluciju ručno.
6. Pri rotiranju objekata sa Corelovom bitmap teksturom u starijim verzijama tekstura se „zguži“ — rešenje je konvertovanje u bitmapu.
7. Pasere i cajtne obojite u Registration color — Corel ih tada sam stavlja u svaku separaciju, koliko god boja bilo.
8. Barkod ne ubacujte preko Edit/Insert Bar Code (pri rotaciji se deformiše). Ispravno: Corel BAR CODE Wizard (Productivity Tools), izaberite tip (EAN-13), ukucajte brojeve, pa Copy/Paste u dokument.
9. PSD fajlovi u Corelu pri rotaciji umeju da ispadnu isečeni (kontura ostane u prvobitnom položaju). Rešenje: konvertujte sliku u bitmapu, po potrebi sa Transparent Background i obavezno Use Color Profile, rezolucija 300 dpi.
10. U Corelu 10 pre pravljenja PS fajla grupišite sve — dešava se da red teksta „skoči“ na drugi red.
11. Crno-beli fajl za film pod Windowsom XP: uključite štampu separacija i isključite sve sem crne — ako separacije sasvim isključite, PS fajl neće proći Distiller.
12. Elementi van strane ne ulaze u PS fajl — povećajte veličinu strane da sve stane.
13. Za filmovanje sav tekst pretvorite u krive (Ctrl+Q; provera: File → Document Info → „There are no text objects“) ili ponesite fontove (File → Prepare for Service Bureau pakuje fajl, fontove i info o poslu). Napomena: kod nekih pisanih fontova preklopi posle pretvaranja u krive postanu beli, a slova malo zadebljaju — tada je bolje poneti fontove.
14. Corel X3: instalirajte SP1 i SP2. Senka je po default-u overprint i Publish to PDF radi dobro; bez SP2 outline „behind the fill“ na gradijentu izleće preko slova u PDF-u.

Illustrator

Pri pravljenju PS fajlova iz Illustratora dešava se da beli tekst ne izađe na filmu ili ploči (ne vidi se ni u PDF-u). Proverite na paleti Attributes da nije uključen Overprint Fill i da je Transparency na Normal — a ako problem ostane, sačuvajte fajl kao Illustrator EPS verzije 9, ubacite u Quark ili InDesign i odatle napravite PS (ili preko PDF-a).

Illustratorov fajl u Corel prebacujete na dva načina: kao Illustrator EPS v9 (nekad v6 najbolje prolazi) importovan kao PostScript Interpreted — vektori ostaju vektori, ali ferlaufe (gradijente) Corel uveze kao gomilu zasebnih objekata; ili kao PDF, uvezen isključivo kao „PDF — Adobe Portable Document Format“ — samo tako se čuvaju vektori.

PDF standard

PDF i PDF/X

PDF je postao standard razmene u pripremi jer isti fajl prolazi na svim mašinama — bez pravljenja PostScripta sa drajverom za konkretan uređaj. Ali nisu svi PDF-ovi isti. Setovanja u Distilleru:

• Smallest File Size / Standard — rezolucija slika na granici vidljivosti, sve RGB; za štampu neupotrebljivo.
• Press Quality — slike na 300 dpi, ali sve boje konvertuje u CMYK; u redu za RGB slike, a CMYK slike ne treba dirati.
• High Quality Print — slike na 300 dpi, bez ikakve konverzije boja; budite sigurni da su sve slike već CMYK. Mi koristimo ovo, malo modifikovano.
• PDF/X-1a:2001 — ISO standard: svi fontovi embedovani, sve slike CMYK, podržane spot boje, kompatibilnost Acrobat 4 (transparencije se flatuju). X-compliant fajl nosi i informacije o uslovima štampe (intent profil, npr. U.S. Web Coated SWOP). Ako PS fajl nije po standardu, PDF se ne pravi, a u log ide izveštaj šta ne valja.
• PDF/X-1a:2003 — isto, uz kompatibilnost sa Acrobatom 5 (podržane transparencije).
• PDF/X-3:2002 — kao X-1a, uz podršku za kolor menadžment i device-independent color.

Najčistiji su X-compliant PDF-ovi — strožiji jesu, ali upravo zato fajl ili prolazi ceo, ili odmah znate šta da popravite.

Kontrola PDF-a pre puštanja

• Transparencije: fajl pred ploču/film mora biti flatovan (kompatibilan sa Acrobatom 4). Flatovanje: Tools → Print Production → Transparency Flattening.
• Rezolucija: 300 dpi; ispod 200 dpi slika je mutna, a prevelika rezolucija samo bespotrebno oteža fajl (smanjenje: PDF Optimizer; plugin Quite a Box of Tricks pokazuje rezoluciju na klik).
• Fontovi: svi moraju biti embedovani — inače na štampi font postaje Courier. Provera: Preflight → „List text using non-embedded fonts“; opciju Use Local Fonts držite isključenu, da ne vidite „ispravan“ fajl samo zato što fontove imate instalirane.
• Preflight profil Sheetfed Offset (CMYK): automatski proveri transparencije, RGB boje i ostale tipične probleme.
• Output Preview: pregled po separacijama i merenje procenata boje. Crni vektorski objekti u kompozitnom PDF-u često „buše“ podloge — ne brinite, kroz RIP crna ide u overprint.
• Oznake: paseri u svim bojama, cajtne, kontrolni klin, oznake boja i oznake tabaka (Tabak 1A, 1B, 2A...).

Ovo su osnove — ali pokrivaju ogromnu većinu fajlova koji u štampariju stignu „sa pripremom“. Ako niste sigurni u svoj fajl, pošaljite ga: proveravamo pripremu pre štampe, pa se reklamacije rešavaju pre nego što nastanu.